Заувијек чудовиште

 

Био једном један дјечак који је толико био дрзак, безобразан и зао, да га је Краљ чаробњака лично претворио у чудовиште, како би га казнио и спријечио да се више тако лоше понаша. Рекао му је и то да се поново може претворити у дјечака само под условом да некога баш онако страшно уплаши.

Дјечак-чудовиште је мислио да ће то бити лако, па се није много насекирао. Кренуо је да плаши дјецу у свом крају, али се убрзо испоставило да су та дјеца прилично имуна на његове покушаје да их препадне и да, у ствари, никога није успио да стварно преплаши.

Прошло је подоста времена и њему је било стварно доста да буде чудовиште. Одлучио је да иде на сигуран плијен – престрашиће једног дјечака за кога су сви знали да је врло страшљив.

Овога пута не смије бити грешке. Зато је одлучио да га прво данима посматра шта ради и како се понаша – тако ће боље знати како да га најстрашније препадне. Пратећи га данима је посматрао шта тај дјечак ради и колико добрих дјела чини сваког дана – играо се са дјецом у болници, помагао старим људима, помагао свима којима је помоћ била потребна...

Коначно, смислио је начин како да га препадне баш онако, изистински…То ће га коначно поново претворити у дјечака, а овог малог ће вјероватно толико престравити да више никада неће бити као раније.

Када је кренуо да то и оствари, пали су му одједном на памет сви они људи и дјеца којима је дјечак помагао. Нешто се преломило у њему и одлучио је да га поштеди, јер је знао да ће, ако га јако испрепада, бити одговоран за то што он више неће бити исти и што никоме виш неће моћи помагати. Схватио је такође да његова добра дјела једноставно немају цијену. Па чак ни ту што ће он сам заувијек остати чудовиште.

Управо у том тренутку појавио се Краљ чаробњака и, као награду за такво великодушно и племенито понашање, претворио га опет у дјечака.

И он, који се прије понашао тако лоше и себично, постао је добар и племенит. Вјероватно и сами можете да погодите ко му је постао најбољи друг – баш страшљиви дјечак којег је замало препао на смрт.