Jedan beznačajan posao

Dan kada se dijele poslovi, bio je najuzbudljiviji dan za svu djecu u školi. Tog dana je učiteljica je svakom učeniku ili učenici određivala za koji će posao u razredu biti odgovoran tokom čitave godine.

Naravno, poslovi su bili različiti, neki interesantniji od drugih, a učiteljica je, prilikom dodjele posla uzimala naravno u obzir to koliko je neko pokazivao odgovornosti u prethodnoj godini. Oni koji su bili najodgovorniji, mogli su se nadati najinteresantnijim poslovima, a među njima je posebno isticala Rita. Rita je bila ljubazna, vrijedna i odgovorna i u prethodnoj godini je sve učiteljičine instrukcije provodila bez greške. Sva djeca su znala da je zbog toga ona učiteljičina miljenica i da će, vjerovatno, dobiti najbolji posao (najomiljeniji posao svoj djeci bila je briga oko njihovog zajedničkog psa).

Ali ove godine, desilo se nešto vrlo čudno. Sva djeca su dobila normalne poslove, kao i svake godine, kao što je priprema table, priprema projektora i CD uređaja za slušanje muzike, briga o zajedničkim ljubimcima. Samo je Rita dobila sasvim drugačiji posao - jednu malu kutijicu u kojoj je bio mrav. Njen zadatak je bio da se brine o njemu cijjele godine.

Nije mogla da sakrije koliko je razočarana, iako je učiteljica objasnila da se radi o jednom specijalnom mravu. I druga djeca su sažaljevala Ritu, činilo se tako nepravedno da baš ona, najodgovornija dobije tako bezvezan i nevažan zadatak.

I Ritin otac je bio ljut na učiteljicu kada je čuo šta je uradila Riti. Savjetovao je svoju ćerku da se uopšte i ne brine o tom glupom mravu.

Ipak, Rita je mnogo voljela svoju učiteljicu i odlučila je da joj pokaže kako je napravila grešku tako što će i od ovako beznačajnog posla napraviti nešto specijalno.

-       Pretvoriću ovaj mali zadatak u nešto veliko! – zarekla se sama sebi.

Tako se Rita u potpunosti posvetila ovom malom mravu. Pročitala je puno knjiga o mravima, saznala sve o njima, njihovim osobinama i ishrani. Prepravila je malu kutijicu tako da savršeno odgovara njegovim potrebama i hranila ga hranom za koju je znala da je za njega najbolja. Na očigled svih, mali mrav je porastao čak i malo više nego je iko to očekivao.

Jednog dana, skoro na kraju godine, u razred je ušao jedan čovjek. Po načinu na koji ga je pozdravila učiteljica, vidjelo se da je jako važan.

-       Imam odličnu vijest za vas djeco. Između svih ostalih škola i razreda koji su se prijavile za ovaj projekat (a bilo ih je vjerujte jako puno), mi smo izabrali baš vaš razred i vi ćete sa mnom ići ovo godine u jednu pravu avanturu. Ići ćemo u pravu tropsku šumu i tamo ćemo proučavati insekte. Vi ćete biti moji pomoćnici. I sve to zahvaljujući tome kako ste se tako dobro brinuli za ovog malog mrava koji je dat vašem razredu. Toliko ste se stručno brinuli o njemu da ste bili van svake konkurencije! Od srca vam čestitam!

To dana škola je bila ispunjena veseljem i slavljem. Svi su čestitali učiteljici što ih je prijavila za taj projekat, a onda su se svi zahvalili Riti što je bila tako STRPLJIVA i ODGOVORNA. Tako su djeca naučila da da bi ti neko povjerio neki važan zadatak, prvo moraš da naučiš da budeš odgovoran i kada ti daju neki sasvim mali zadatak.

Naravno, Rita je bila ta koja je bila najsrećnija zbog svega ovoga i što je sebi toliko puta u sebi govorila „Pretvoriću ovaj mali zadatak u nešto veliko!“ Upravo tako je na kraju i bilo.